Manastir Studenica

Na oko 60 km od Kraljeva, u dolini reke Studenice, nalazi se istoimeni manastir. Ovo monumentalno zdanje, vrhunski poduhvat srednjevekovnih majstora gradnje, jedan je od kulturnih brendova ne samo Srbije već i čitavog Balkanskog poluostrva. Manastir je smešten na platou iznad doline reke a do njega vodi odličan asfaltni put. Ovo zdanje potiče iz 1189. godine i zadužbina je Velikog Župana Stevana Nemanje. Veliki Župan je osnivač srpske države nasatale na istočnim obodima prostora na kojima su Srbi živeli tokom srednjeg veka.

Karakteristična je arhitektura ovog manastira. Njegov centralni deo zauzima Bogorodičina crkva, za to vreme jedinstveno i poprilično smelo arhitektonsko delo. Naime, sa jedne strane Veliki Župan je utemeljivao pravoslavlje, iako je njegovo prvo krštenje obavljeno od strane katoličkog sveštenika još kada je bio dete – drugi put je kršten po pravoslavnom običaju u srednjevekovnom gradu Rasu nedaleko od njegove potonje zadužbine, a sa druge strane arhitektonski uzori toga vremena su dolazili iz Italije. Čudan spoj istoka i zapada, katoličanstva i pravoslavlja, Konstantinopolisa i Rima, do svog punog izražaja došao je daleko i od jednih i od drugih, visoko u planinama Balkana. Prednji deo crkve u potpunosti prati romanički still gradnje, sa tzv. mermernom plastikom – ornamentima, karakterističnim za crkveno graditeljstvo italijanskih i dalmatinskih centara tog vremena. Na ovaj stil još ukazuju i materijali korišćeni u izgradnji, mermer i siga kao i monumentalnost same građevine. Sa druge strane, ona u funkcionalnom smislu prati strogu formu i zahteve vizantijskog hrama. Odozgo gledano ona ima oblik upisanog vizantijskog krsta sa svim elementima karakterističnim za jednu pravoslavnu crkvu, trifora, naos i oltar. Ova igra stilova predstavlja začetak tzv. raškog stila koji će svoj najveći uspeh i izražaj doživeti u naredna dva veka, postajući dominantni i karakateristični still gradnje dinastije Nemanjić, čiji je osnivač i rodonačelnik bio Veliki Župan. Unutrašnjost crkve oslikana je od strane najboljih vizantijskih majstora tog doba, koji su nakon pada Konstantinopolisa pod krstaše i prelaska cara i patrijarha u Nikeju, svoj novi dom pronašli u Srbiji. Činjenica da su se odvojili od strogih kanona Vizantijske Patrijaršije, dala im je mogućnost da do maksimuma oslobode svoj umetnički talenat, tako da se njihove freske u Studenici smatraju pretečom renesanse na hrišćanskom istoku. U crkvi se  nalaze i sarkofazi sa telima Velikog Župana, njegove supruge Ane kao i prvog srpskog kralja krunisanog po pravoslavnom obredu Strefana Prvovenčanog. Od značajnijih fresaka obavezno treba videti raspeće koje se nalazi nasuprot oltara i tajnu večeru koja se nalazi u srednjem delu crkve.

U manastirskom kompleksu nalaze se još i Kraljeva crkva (zadužbina kralja Milutina, praunuka Velikog Župana) kao i mala crkva Svetog Nikole. Jako je intersantno posetiti i staru monašku trpezariju iz 13. veka kao i riznicu manastira u kojoj se nalazi deo sačuvnog manastirskog umetničkog blaga.   
Ovaj manastir je sa svojom okolinom pod zaštitom UNESCO-a, što vam garantuje da posetom istom nećete biti razočarani, naprotiv doći u ovaj deo Balkana a ne videti Studenicu značio bi totalni promašaj.

Šta videti osim manastira Studenica

Osim slavnog manastira u Studenici postoji još izvanrednih mesta koja se na određeni način vezuju za pravoslavnu duhovnost.
Jedno od ovakvih mesta je i Isposnica Svetog Save, pravi biser, sagrađen u isto vreme kada i manastir Studenica, između XII i XIII veka. Do njega se može doći strmom planinskom stazom koja počinje na oko 3 km zapadno od manastira (1 sat i 30 minuta). Čine je mali kompleks sastavljen od nekoliko objekata: jedne crkve, nekoliko monaških kelija i pomoćnih prostorija, sve podređeno asketskim uslovima života monaha isposnika. Mesto na kome je sagrađena je očaravajuće: uklesana u stene koje nadvisuju čitavu dolinu, isposnica kao da lebdi u prostoru i obavija posetioca svojom mističnom aurom.

Malo iznad manastira, na putu koji vodi do Rudna, možete posetiti šest malih crkava, ne većih od jedne sobe u stanu, sagrađenih u kasnom srednjem veku a koje prate arhitektonski stil ove zone: Raški stil. Ove planinske crkve će biti uključene u jedan međunarodni projekat spasavanja istorijskih spomenika ovog područja: «park malih crkava».

Osim velikog kulturnog nasleđa, dolina Studenice je i pravi raj za one koji žele da provedu dan u prirodi: male plaže na reci, prelepi virovi pod blistavim vodopadima i šume u nedogled.

Gde jesti i spavati

U Studenici treba ostati najmanje dva dana da biste mogli da uživate u svim njenim lepotama.  Preporučujemo posetiocu da noć provede u konaku manastira (adresa: Manastir Studenica, Studenica, tel. 381 836 050; cene: smeštaj u višekrevetnim sobama 6 evra po osobi za noć, jednokrevetna soba 15 evra po osobi za noć, dvokrevetna i trokrevetna soba 10 evra po osobi za noć; doručak 2,5 evra, ručak 6 evra, večera 3 evra.

Smeštaj nije otvorenog tipa već samo za njegove posetioce, a jelovnik zavisi od manastirskih pravila. Smeštaj je odličan, možete odabrati, ukoliko želite intimnost, jednokrevetna soba sa kupatilom ili više spartanske sobe sa zajedničkim kupatilom. Hranu strogo pripremaju monasi, koji proizvode skoro sve što je potrebno za postavljanje jednog skromnog stola ali na kojem zaista ne nedostaje ništa. Nekoliko napomena: u manastiru se poštuju veoma precizna pravila, koja se poštuju iako niste vernici: u 22.30 vrata manastira se zatvaraju i monasi više ne prihvataju goste, muškarci i žene mogu spavati zajedno samo ukoliko su u braku. Pun pansion je moguć samo ukoliko ste deo dovoljno velike grupe (7/8 osoba).

S druge strane, ukoliko više volite manje «restriktivan» ambijent, preporučujemo vam kuću porodice Đoković (adresa: Studenica 17, tel. 381 36 836 219; cene: spavanje sa doručkom 8 evra, pun pansion 20 evra) koja se nalazi na oko 300 metara od manastira. Dve dvokrevetne sobe sa kupatilom koje koriste i ukućani. Odlična lokalna kuhinja bazirana na tipičnim proizvodima planinske srpske tradicije, a pre svega posebno gostoprimstvo porodice Đoković.

Mapa